Horizontalna rodna segregacija prema naučnim oblastima, ne samo između nego i unutar disciplina, vertikalna segregacija – opadanje broja žena koje imaju najviša naučna zvanja, usklađivanje porodičnog i profesionalnog života akademskih radnica, rodno neosetljiv jezik, rodno zasnovano nasilje i seksualno uznemiravanje, nedostatak politika i mehanizama zaštite, latentne norme i prikrivena diskriminacija – ključni su problemi sa kojima se suočavaju žene u akademskom svetu. Ovo je zajedničko za univerzitete i visokoobrazovne institucije u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, gde su tokom oktobra održane onlajn debate na temu “Kako otkloniti barijere na putu naučnog razvoja žena”, u organizaciji Inicijative “UdruŽene za znanje”.
Tokom tri debate od kojih je svaka bila usmerena na specifičnosto u po jednom od ova tri grada, prezentovani su podaci o rodnom jazu u akademskoj zajednici, predstavljena je istorijska retrospektiva udruživanja univerzitetski obrazovanih žena u svetu i u Srbiji, i apostrofirana je potreba da doprinos žena u obrazovanju i nauci bude vidljiviji a povezivanje među njima jače i organizovanije.
U ovim debatama učestvovale su predstavnice univerziteta, visokoobrazovnih institucija, nevladinog sektora i šire naučne zajednice.
Tokom diskusije su razmenjena znanja i iskustva koja su direktno povezana sa različitim aspektima rodne ravnopravnosti i naveden je niz kako pozitivnih, tako i negativnih primera koji se odnose na položaj i prava akademskih radnica. Konsenzus je postignut oko toga da je položaj akademskih radnica značajno nepovoljniji u odnosu na položaj muškaraca iz akademskog sveta.
U nastavku su neki od predloga budućih aktivnosti, do kojih se došlo tokom ove tri debate:
– pripremiti predlog mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u domenu obrazovanja koje treba da budu ugrađene u budući Zakon o rodnoj ravnopravnosti;
– pripremiti predlog mera za novu Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost;
– raditi na promociji rodno senzitivnog jezika na univerzitetima
– raditi na urodnjavanju visokog obrazovanja, uključujući i mere za integrisanje rodne perspektive u nastavne kurikulume, nastavne materijale i naučna istraživanja;
– raditi na bibliografiji o doprinosu žena u kulturi i nauci
– pokrenuti istraživanje o tome kako zdravstvena kriza (poput korona virusa) pojačava nejednakosti, imajući u vidu činjenicu da su za poslednjih šest meseci žene naučnice objavile su 50 odsto manje naučnih radova nego muškarci;
– u analize uključiti sve manjine, a ne samo nacionalne;
– napraviti bibliografiju radova na temu abortusa i obrazovanja žena, na srpskom i srodnim jezicima.
Kao zajednički zaključak ovih debata istaknuto je da je institucionalna podrška i strateška opredeljenost države jako važna ali da je najvažnije delovanje ljudi iznutra, kao i da su dijalog i praktične norme osnov za izgradnju kulture rodne ravnopravnosti, koja se mora razvijati a ne može biti „obavezna“ ili „projektovana“.