Održane onlajn debate u Nišu, Novom Sadu i Beogradu na temu “Kako otkloniti barijere na putu naučnog razvoja žena”

Horizontalna rodna segregacija prema naučnim oblastima, ne samo između nego i unutar disciplina, vertikalna segregacija – opadanje broja žena koje imaju najviša naučna zvanja, usklađivanje porodičnog i profesionalnog života akademskih radnica, rodno neosetljiv jezik, rodno zasnovano nasilje i seksualno uznemiravanje, nedostatak politika i mehanizama zaštite, latentne norme i prikrivena diskriminacija – ključni su problemi sa kojima se suočavaju žene u akademskom svetu. Ovo je zajedničko za univerzitete i visokoobrazovne institucije u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, gde su tokom oktobra održane onlajn debate na temu “Kako otkloniti barijere na putu naučnog razvoja žena”, u organizaciji Inicijative “UdruŽene za znanje”.

Tokom tri debate od kojih je svaka bila usmerena na specifičnosto u po jednom od ova tri grada, prezentovani su podaci o rodnom jazu u akademskoj zajednici, predstavljena je istorijska retrospektiva udruživanja univerzitetski obrazovanih žena u svetu i u Srbiji, i apostrofirana je potreba da doprinos žena u obrazovanju i nauci bude vidljiviji a povezivanje među njima jače i organizovanije.

U ovim debatama učestvovale su predstavnice univerziteta, visokoobrazovnih institucija, nevladinog sektora i šire naučne zajednice.

Tokom diskusije su razmenjena znanja i iskustva koja su direktno povezana sa različitim aspektima rodne ravnopravnosti i naveden je niz kako pozitivnih, tako i negativnih primera koji se odnose na položaj i prava akademskih radnica. Konsenzus je postignut oko toga da je položaj akademskih radnica značajno nepovoljniji u odnosu na položaj muškaraca iz akademskog sveta.

U nastavku su neki od predloga budućih aktivnosti, do kojih se došlo tokom ove tri debate:

– pripremiti predlog mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u domenu obrazovanja koje treba da budu ugrađene u budući Zakon o rodnoj ravnopravnosti;

– pripremiti predlog mera za novu Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost;

– raditi na promociji rodno senzitivnog jezika na univerzitetima

– raditi na urodnjavanju visokog obrazovanja, uključujući i mere za integrisanje rodne perspektive u nastavne kurikulume, nastavne materijale i naučna istraživanja;

– raditi na bibliografiji o doprinosu žena u kulturi i nauci

– pokrenuti istraživanje o tome kako zdravstvena kriza (poput korona virusa) pojačava nejednakosti, imajući u vidu činjenicu da su za poslednjih šest meseci žene naučnice objavile su 50 odsto manje naučnih radova nego muškarci;

– u analize uključiti sve manjine, a ne samo nacionalne;

– napraviti bibliografiju radova na temu abortusa i obrazovanja žena, na srpskom i srodnim jezicima.

Kao zajednički zaključak ovih debata istaknuto je da je institucionalna podrška i strateška opredeljenost države jako važna ali da je najvažnije delovanje ljudi iznutra, kao i da su dijalog i praktične norme osnov za izgradnju kulture rodne ravnopravnosti, koja se mora razvijati a ne može biti „obavezna“ ili „projektovana“.

Uključite se u debate “Kako otkloniti barijere na naučnom putu razvoja žena”

Uključite se u debate "Kako otkloniti barijere na naučnom putu razvoja žena"

U okviru Inicijative “UdruŽene za znanje”, organizuju se četiri onlajn debate na temu Kako otkloniti barijere na putu naučnog razvoja žena”.

Prva će obuhvatiti specifičnosti na Univerzitetu u Novom Sadu, druga na Univerzitetu u Nišu, treća na Univerzitetu u Beogradu, a poslednja – završna biće rezime prethodnih, i na njoj bi trebalo da se definišu i neki konkretni koraci u vezi sa unapređenjem položaja žena na univerzitetima u Srbiji uopšte.

Pozivamo sve zainteresovane da proprate događaje preko Zoom plaforme, a u nastavku su detalji sa linkovima za uključivanje, kao i agende za svaku pojedinačnu debatu.

1.Kako otkloniti barijere na putu naučnog razvoja žena sa posebnim osvrtom na specifičnosti u oblasti rodne ravnopravnosti na Univerzitetu u Novom Sadu, 14. oktobar od 11.00 do 12.30h

Link za uključivanje: https://zoom.us/j/93462831151

Agenda – online debata – Novi Sad

2.Kako otkloniti barijere na putu naučnog razvoja žena sa posebnim osvrtom na specifičnosti u oblasti rodne ravnopravnosti na Univerzitetu u Nišu, 20. oktobar od 17.00 do 18.30h

Link za uključivanje: https://zoom.us/j/94498560734

Agenda – online debata – Niš

Kako otkloniti barijere na putu naučnog razvoja žena sa posebnim osvrtom na specifičnosti u oblasti rodne ravnopravnosti na Univerzitetu u Beogradu, 21. oktobar od 13.00 do 15.00h

Link za uključivanje: https://zoom.us/j/95425206629

Agenda – online debata – Beograd

Datum i agenda završne online debate biće naknadno definisani, i objavljeni na ovoj stranici.

U akademskoj zajednici izražene su rodne nejednakosti koje negativno utiču na profesionalni razvoj žena, što potvrđuju i brojna istraživanja. Neka od njih nalaze se i u brošuri koju smo pripremili kao uvod u diskusiju. Stoga se nadamo da ćete se uključiti u praćenje ovih debata, i time doprineti širenju svesti o potrebi unapređenja položaja žena u akademskoj zajednici, u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti u visokom obrazovanju i nauci, na Vašem Univerzitetu i u akademskoj sferi u Srbiji.

PREUZMI BROŠURU

Inicijativa UdruŽene za znanje predstavlja, dobrovoljnu naučnu, umetničku i stručnu platformu akademskih radnica i radnika Srbije, čiji su glavni ciljevi poboljšanje pozicije žena u okviru sistema visokog obrazovanja u Srbiji, i poboljšanje akademskog rada u celini. Deo je Projekta “Uspostavljanje nacionalnog mehanizma za dijalog: Povezivanje žena članica akademske zajednice u cilju snažnijeg uticaja na postizanje rodne ravnopravnosti”, koji sprovode SeConS grupa za razvojnu inicijativu i Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Ceo projekat je podržan od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost  u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti”, koji finansira Evropska unija.

*Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.

logo-vektor-ai

Marina Blagojević Hjuson (Hughson) 1958 – 2020

Marina Blagojević Hjuson (Hughson) 1958 – 2020

Umrla je jedna od najistaknutijih srpskih intelektualki i borkinja za ženska prava Marina Blagojević Hjuson (Hugson) – sociološkinja, teoretičarka i istraživačica u oblasti rodnih studija i međunarodna rodna ekspertkinja.

Bila je osnivacica SEFEM-a i utemeljivačica Nagrade Andjelka Milić

Marina Blagojević Hjuson (Hughson) je bila sociološkinja, teoretičarka i istraživačica u oblasti rodnih studija i međunarodna rodna ekspertkinja. Bila je zaposlena u lnstitutu za kriminološka i sociološka  istrazivanja kao naucna savetnica. Bila je predsednica Sociološkog društva Srbije i direktorka lnstituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta univerziteta u Beogradu. Objavila je veliki broj naučnih publikacija (preko 150) iz oblasti sociologije, demografije i rodnih studija, i autorka i urednica veceg broja knjiga (preko 20). Bila je jedna od liderki ženskog pokreta 90-ih godina u Beogradu, i jedna od osnivačica Ženskih studija, Ženske stranke, Ženskog parlamenta, AZIN-a, Fonda za demokratiju i drugih nevladinih organizacija.

Više o Marini Blagojević Hjuson pročitajte na https://sefem.org/vesti/oprostaj-od-marine-branka-galic/

*Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.

logo-vektor-ai

Javni poziv za obuku – rodno odgovorno budžetiranje

Javni poziv za obuku
- rodno odgovorno budžetiranje

Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) poziva sve zainteresovane aktivistkinje i aktiviste, ekspertkinje i eksperte, konsultantkinje i konsultante za reformu javnih finansija, budžet i rodnu ravnopravnost, studente i studentkinje na postdiplomskim studijama, kao i apsolvente i apsolventkinje da se prijave za obuku za pružanje podrške institucijama na svim nivoima vlasti za primenu rodno odgovornog budžetiranja (ROB) u procesu planiranja, sprovođenja i izvršenja budžeta (tehnička podrška obuhvata obuke, savetovanje i mentorstvo).

Obuka je potpuno besplatna za sve polaznice i polaznike, a rok za prijavu je 10. jun 2020. godine.

Poziv sa više detalja pročitajte OVDE.

*Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.

logo-vektor-ai

Održana konferencija “UdruŽene za znanje” u Rektoratu Univerziteta u Beogradu

“Rodna ravnopravnost je ključna da bi se razvio puni potencijal države”, rekla je Ivanka Popović, rektorka Beogradskog univerziteta na konfereniciji “UdruŽene za znanje”, održanoj 26. novembra 2019. godine.

Ona je navela da Beogradski univerzitet sa ogromnim naučno-istraživačkim potencijalom stoji na raspolaganju za prevazilaženje izazova sa kojima se žene u akademskoj zajednici suočavaju.

Kako je rekla, radiće i na nivou Konferencije univerziteta Srbije(KONUS-a), koji okuplja državne i privatne Univezitete, da se tema rodne ravnopravnosti učini vidljivijom.

Ministarka Zorana Mihajlović, koja je predsednica Vladinog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, je rekla da su žene mnogo dale nauci, ali bi trebalo da su tako i vrednovane.

“Činjenica je da su u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti(SANU) 90 odsto članova muškarci, da u SANU Odeljenju društvenih nauka, koje većinski završavaju žene, nema nijedne žene, dok ih u odeljenjima za tehničke nauke i matematiku i fiziku ima jedna, odnosno dve. To daje jasnu sliku da ženama u akademskoj zajednici nije jednostavno”, rekla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, “iako žene u većem procentu završavaju fakultete, stopa zaposlenosti ide u prilog muškarcima, kao i primanja, s obzirom na to da žene zarađuju i 12 odsto manje”. Ona je primetila da u sali baš i nema profesora, “što je šteta jer bez muškaraca nema rodne ravnopravanosti”, ali će se to, valjda, promeniti.

Lidija Vujičić iz Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) rekla je da je umrežavanje kreativnih žena važan korak ka većoj rodnoj ravnopravnosti, ali da svi u društvu moraju zajedno mnogo više kako bi se razumelo koliko je rodna ravnopravnost važna.

Olivera Vuković, izvršna direktorka SeConS grupe za razvoj inicijative je današnja konferencija treba da pomogne i povezivanju žena u akademskoj zajednici sa drugim sektorima, pre svega javnim institucijama i nevladinim sektorom.

„Zajedničkim umrežavanjem možemo da promenimo trenutno stanje, jer žene u nauci su razvojni potencijal društva“, izjavila je ona. Učesnice konferencije dobile su na poklon tradicionalne srpske rukotvorine, rad žena sa sela, koje ih izrađuju u okviru projekta Кoordinacionog tela, Etno-mreže i Naleda “Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima”.

Izvor: http://www.novimagazin.rs/vesti/rektorka-popovic-doprinos-zena-treba-da-bude-vidljiviji-jer-je-nesumnjiv